Prijavi se

26/01/2019

Podeli

NEKI OD PROBLEMA KOD GAJENJA FOTINIJE U POSUDAMA

piše: Vladimir Milutinović

Photinia arborescens – Fotinija je zimzeleni lišćarski žbun koji se gaji zbog svoje dekorativnosti, čvrstih tamnozelenih listova tokom cele godine. Naročita dekorativnost dolazi od mladih izraslih listova i lastara atraktivne crvene boje. Pogodna za orezivanje, daje tokom vegetacije nove crvene lastare. Takođe obilje belih cvetova kod odraslih biljaka tokom početka leta predstavlja dekorativnost biljke, bilo da je u vrtu ili gajena u posudi. Plodovi su sitne crvene bobice i kod starijih biljaka koje su zadržale cvetove i oformile plod, daju dekorativnost tokom zime.

Fotinije zasađene u posude ili obložene žardinjere nekada mogu biti sa vidnim oštećenjima i uvenućem manjih ili većih delova gajene biljke. Uvenuće može nastati kao delovanje ekstremnih vremenskih uslova. Primera radi, tokom zime 2016. niske temperature i dugotrajni mraz, a tokom leta izrazito suvo i dugotrajno toplo vreme, dovelo je do toga da su biljke 2017. godine, do kraja vegetacijske sezone, bile slabe kondiciono i bez vidnog napredovanja. Iscrpljene nepovoljnim vremenskim uslovima neke su stradale a jedan broj je slabije vitalnosti. Dok su biljke koje su bile u primerenim zaštićenim pozicijama i sa kvalitetnim održavanjem opstale i zadržale vitalnost i dekorativnost.

Razlog koji je doveo do propadanja nekih biljaka je vezan za uslove koji su veoma nepogodni kada se biljke gaje u posudama koje nisu adekvatne. Biljke iz rasadnika su gajene kao sadnice koje su predviđene da budu presađene svake sezone u novu adekvatnu posudu ili namenjene za sadnju pri ozelenjavanju. Visoke temperature koje su trajale tokom većeg dela leta, dovele su do toga da se biljke iscrpe, a i da se sagorelo lišće vrlo teško regeneriše. Kod nekih primeraka je to dovelo do sušenja cele biljke. Takođe, jaka zima je negativno uticala na kvalitet listova. Tokom izraženo niskih temperatura, deo listova kod fotinija može da se sasuši delom ili ceo list sa granom. Razlog je klimatski, jer su fotinije poreklom iz umerenijih krajeva, gde zima nije ekstremna a vlaga je znatno viša. Ova vrsta je dosta vitalna po pitanju hladnoće i ne izmrzava, ali liske se nekada mogu oštetiti.  Defolijacija, pa i delimična dovodi do toga da biljka i kasnije ima lošiju kondiciju tokom sezone, a i vizuelni efekat biva narušen.

Lečenje:

– Osnovno bi bilo da se ovako iscrpljene biljke presade u posude koje su adekvatne veličine za ovu vrstu i veličinu same biljke. Posude koje se koriste za gajenje ove vrste biljaka bi trebalo da budu dobro drenirane. Substrat koji bi se koristio, trebalo bi da bude vrlo hranljiv (treset u mešavini, kokos vlakna, kvalitetan humus i glistenjak, kao i vrtna zemlja). Kao dodatak je granulat vermikulita, zeolita i perlit (oko 20%), koji poboljšavaju mehanička svojstva. Prilikom sadnje velikih primeraka ugraditi zalivnu cev, koja omogućava kvalitetno zalivanje, ukoliko ne postoji automatski sistem zalivanja.

– Ukoliko bi biljke ostale u postojećim uslovima i proizvodnim posudama, tada bi se mogle primeniti mere negovanja uz dodatvanje stimulativnih sredstava, koji bi reaktivirali koren biljke i obnovili lisnu masu. Predlog su sredstva za ukorenjavanje (organsko tečno đubrivo sa hormonom za ožiljavanje) – koriste se zalivanjem, u razmaku 15 dana tokom sezone, obavezno je 3 do 4 ponavljanja, a može i više. Kada se biljka regeneriše, tada se pristupa tretiranju sredstvima prskanjem preko listova. Folijarno tretiranje treba da sadrži zaštitno sredstvo koje sprečava biljne bolesti i da štiti od insekata, a naravno da sadrži i mineralnu i organsku prihranu. Predlog za ova sredstva bi bio: aktivne materije Strobulini, Bifentrin, organska aminokiselina i vodotopivo NPK đubrivo odnos 20%; ponavljanja svakog meseca, počevši od aprila i poslenje je oktobarsko prskanje.

– Ukoliko se donese odluka da se postojeće biljke fotinije izmeste i gaje na otvorenom, tada se olakšavaju okolnosti za gajenje i održavanje, ali svakako da se moraju primeniti mere prihrane i zaštite. Ukoliko se planira školovanje biljaka, tada se pristupa korišćenju adekvatnih sredstava prihrane (fosforna đubriva) i zaštite, kojima se postiže otpornost biljke na bolesti i oštećenja korena. Koristiti preventivno sistemične fungicide koji sprečavaju zarazu korena (metalaksil mankozeb ili cimoksanil).

 

Podeli:

vrh